Zadržavanje stranih radnika u Srbiji: zašto odlaze i kako ih zadržati

Dovođenje stranog radnika traje mesecima i košta. Samo republička taksa za izdavanje jedinstvene dozvole iznosi 22.770 dinara, uz 2.190 dinara za karticu (Zakon o republičkim administrativnim taksama, tarifni broj 37; aktuelni iznos proverite na portalu za strance), a tome se dodaju troškovi regrutacije, putovanja i uvođenja u posao. Pregled troškova nalazi se u članku Troškovi zapošljavanja stranog radnika u Srbiji. Ako radnik ode posle nekoliko meseci, sve počinje iz početka.

Ovaj članak govori o tome zašto strani radnici odlaze i šta ih zadržava. Zakonski okvir dolaska opisujemo u članku Integracija stranih radnika u Srbiji, a plan prvih 90 dana u članku Uvođenje stranih radnika u posao.

Zašto strani radnici odlaze

Ne objavljujemo anketu ni procente. Ovo su razlozi koje u praksi najčešće čujemo u razgovorima sa radnicima i poslodavcima, bez redosleda po učestalosti:

• loš odnos sa neposrednim rukovodiocem ili predradnikom: viče se, uputstva su nejasna, žalbe se ne slušaju;
• smeštaj: pretrpan, hladan, bez interneta ili daleko od posla, sa troškovima koji nisu dogovoreni unapred;
• zarada: kasni, obračun je nejasan ili su odbici veći od dogovorenih;
• posao drugačiji od onoga što je obećano pri zapošljavanju;
• osećaj nepravednog ili drugačijeg postupanja u odnosu na kolege;
• usamljenost i porodica daleko;
• nesigurnost oko dozvole: radnik ne zna kada ističe i ko je produžava;
• bolja ponuda drugog poslodavca.

Radnik nije vezan dozvolom

Tokom važenja jedinstvene dozvole stranac može da promeni poslodavca uz saglasnost NSZ-a, o kojoj se odlučuje u roku od 10 dana od prijema urednog zahteva (Zakon o zapošljavanju stranaca, čl. 11). Propisi ne određuju minimalan period rada kod prvog poslodavca. Ako radniku prestane ugovor o radu, dužan je da u roku od 30 dana zaključi novi, inače se na njega primenjuju pravila Zakona o strancima (čl. 9 st. 5). Zadržavanje zato zavisi od uslova koje nudite, a ne od dozvole.

Kako zadržati strane radnike: sedam oblasti

1. Zarada: tačno, na vreme i razumljivo

Strani radnik ima jednaka prava iz rada kao domaći (Zakon o zapošljavanju stranaca, čl. 4), uključujući pravo na najmanje minimalnu zaradu. Minimalna cena rada u 2026. iznosi 371 dinar po radnom satu bez poreza i doprinosa, a za 2027. utvrđena je na 405 dinara (odluke Vlade, Sl. glasnik RS 78/2025 i 75/2026; Socijalno-ekonomski savet). Zarada se isplaćuje najmanje jednom mesečno, najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec, a uz svaku isplatu poslodavac dostavlja obračun (Zakon o radu, čl. 110 i 121). Iz prakse:

• objasnite obračun na jeziku koji radnik razume, stavku po stavku;
• svaki odbitak, na primer za smeštaj, dogovorite pisano i unapred;
• razmislite o dodatku za ostanak posle određenog perioda ili o nagradi za preporuku novog kolege.

2. Pošten smeštaj

Srpski propisi ne određuju najmanju površinu po osobi u smeštaju za radnike, pa sami postavite pisani standard: broj osoba po sobi, grejanje, topla voda, internet, prevoz do posla i jasni troškovi. Pitajte radnike šta im najviše smeta i rešite to prvo. Više u članku o smeštaju stranih radnika i na stranici Smeštaj.

3. Neposredni rukovodilac

Predradnik je za stranog radnika lice firme. Obučite predradnike da daju kratka i jasna uputstva, da proveravaju da li je uputstvo razumljivo i da ne prave razliku među radnicima. Zakon o radu zabranjuje diskriminaciju, između ostalog po jeziku, nacionalnoj pripadnosti i veroispovesti (čl. 18). Razgovor u četiri oka jednom mesečno, sa nekim ko nije radnikov neposredni rukovodilac, otkriva probleme pre nego što radnik da otkaz.

4. Razvoj i napredovanje

Radnici koji vide sledeći korak lakše ostaju. Ponudite stručnu obuku i sertifikate (na primer kroz stručno osposobljavanje), jasne uslove za napredovanje, na primer do predradnika, i javno priznanje za dobar rad.

5. Pravna sigurnost

Jedinstvena dozvola izdaje se na period do tri godine, a zahtev za produženje podnosi se najranije tri meseca, a najkasnije do isteka važenja (Zakon o strancima, čl. 46e i 46b st. 5). Vodite kalendar rokova za svakog radnika i recite mu na vreme ko i kada podnosi zahtev. Ugovor o radu dajte i u prevodu ili ga usmeno objasnite na jeziku koji radnik razume.

6. Porodica i odmor

Član uže porodice nosioca jedinstvene dozvole može dobiti privremeni boravak po osnovu spajanja porodice (Zakon o strancima, čl. 55 i 57) i ima pravo na rad bez jedinstvene dozvole (Zakon o zapošljavanju stranaca, čl. 3 st. 2). Posle tri godine neprekidnog boravka radnik može zatražiti stalno nastanjenje (Zakon o strancima, čl. 67). Godišnji odmor traje najmanje 20 radnih dana i može se koristiti u delovima, pri čemu prvi deo traje najmanje dve radne nedelje neprekidno (Zakon o radu, čl. 69 i 73), što je dovoljno za odlazak kući. Neki poslodavci jednom godišnje plaćaju i kartu.

7. Zajednica i jezik

Časovi srpskog jezika, zajedničke aktivnosti sa domaćim kolegama i pomoć oko svakodnevnih stvari smanjuju usamljenost. Praznike, ishranu i verske potrebe pitajte svakog radnika pojedinačno, a ne na osnovu zemlje porekla.

Kako meriti zadržavanje

Izaberite jednu definiciju i koristite je dosledno, na primer: od svih radnika koji su počeli da rade u određenom periodu, koliki deo i dalje radi kod vas posle šest i posle dvanaest meseci. Uz to:

• sa svakim radnikom koji odlazi obavite izlazni razgovor na jeziku koji razume, sa nekim ko nije njegov neposredni rukovodilac;
• sa radnicima koji ostaju obavite razgovor o ostanku: zašto ostaju i šta bi ih navelo da odu;
• beležite razloge i menjajte prvo ono što se ponavlja.

Kako pomaže Humble Hunters

U okviru posredovanja pri zapošljavanju pratimo radnike u prvim mesecima rada i pomažemo da se problemi reše pre nego što radnik ode. Po potrebi pomažemo i sa smeštajem i jezičkom obukom.